Klikom na sliku pristupite sajtu.

Život ga nije mazio: Ovaj čuveni fudbaler je detinjstvo proveo u nemaštini – InfoGriz
Home / Showbizz / Život ga nije mazio: Ovaj čuveni fudbaler je detinjstvo proveo u nemaštini

Život ga nije mazio: Ovaj čuveni fudbaler je detinjstvo proveo u nemaštini

Duško Tošić je odrastao u Orlovatu, malom selu kraj Zrenjanina. Njegovi roditelji su bili vrlo siromašni te je mali Duško često išao na spavanje bez večere. Onda su jednog dana odlučili da ga pošalju u internat kako više ne bi gladovao. Tamo je ostao sledeće tri godine.

– Moj Duško je bio nekoliko godina u internatu da bi se školovao i igrao fudbal, tamo je imao redovne obroke, što je za dete u razvoju veoma važno. Sad je veoma uspešan i mnogo smo ponosni na njega. Ostvario je svoj san. Živi u velikom gradu. Ja i moja supruga smo stari, živimo ovde jer nam je lepo. Priroda je oko nas, svež i čist vazduh. Ništa nam ne fali, a voleli bismo da nam unuke trče po dvorištu. Ne znate vi kako se Atina i Nika ovde lepo igraju. Ali, da ne pričam više, grdiće me supruga – ljubazno i pomalo šeretski priča Duškov otac Milorad ekipi Kurira koja je pre dva dana posetila rodno mesto prvaka turskog Bešiktaša.

Komšiluk proslavljenog fudbalera ima samo reči hvale za porodicu Tošić.
– Duško je zaista imao teško detinjstvo. Njegovi roditelji su bili siromašni, ali su pošteni i dobri ljudi. Pošto je želeo da trenira fudbal, otac ga je posle osnovne škole odveo u Zrenjanin i dao ga u dom da bi se školovao i ujedno igrao fudbal. Odlazak iz malog sela u grad za Duška je bilo ostvarenje sna. Znam da je roditeljima ljubio ruke kad god bi došao kući jer su mu ispunili želju i poslali ga u taj internat. Nije mario za to što je u njenu boravio s napuštenom decom jer je imao jasan cilj. Pa šta bi bilo od njega da je ostao u Orlovatu? Ništa! – priča meštanin koji je insistirao na anonimnosti.

On nam je ispričao da je Tošić umeo da se iskrade iz kuće i da po celu noć gleda fudbal kod komšije jer njegovi nisu imali televizor.
– Sećam se kako je Duško molio komšiju da kod njega gleda utakmice jer njegovi roditelji nisu imali televizor. Sedeo bi na krevetu, a lopta bi mu bila ispod noge. Dešavalo bi se i da zaspi uz televizor i da ga otac upola noći u naručju odnese kući. Duško vam je klasičan primer kako se iz blata može doći do vrha ako želiš da ostvariš cilj – objašnjava nam Duškov nekadašnji komšija.

U Domu učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina“ ispričali su nam da je muž JK jedan period svog detinjstva proveo kod njih.
– Tačno je da je Duško bio u našem domu. Pošto je živeo na selu, a želeo je da trenira fudbal, roditelji su ga upisali kod nas. Redovno je odlazio kući kod svojih i oni su dolazi da ga obilaze. Tada je naša ustanova imala deo za nezbrinutu decu, ali on je bio smešten u internatu. To je bilo davno, ali sećam se da je bio uporan i da je po ceo dan igrao fudbal na školskom terenu – ispričao nam je jedan od profesora u ovoj ustanovi.

Advertisement

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 + 6 =